Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ ЕДИКТ
(313-2013)

Свети Царски Мученици
ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ
(1918-2018)

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90

czipm.org@gmail.com











Саша Недељковић


ДАР КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ СОКОЛИЦАМА






   Соколи су подржавали Карађорђевиће јер су сматрали да су народна династија. Приликом сваке посете краљице Марије учествовали су у дочеку. Краљица Марија посетила је Дубровник 19. априла 1923. Соколско друштво Дубровник поздравило је краљицу корпоративно 29. 4. 1923. у свечаној поворци приликом дана Зрињско-Франкопановог и 6. 5. 1923. у поворци са Ђурђевданског уранка. (1) Краљевски пар је 27. септембра 1925. ушао у Дубровник. Соколска почасна чета од 51 члана, 14 чланица, 6 нараштајаца, 30 нараштајки, 21 мушког детета и 32 женске деце, дочекала је краљевски пар пред градским вратима са соколским барјаком и музиком. Соколи су правили почасну стражу испред столне цркве, православне цркве, по подне пред Двором и увече пред хотелом Империјалом и паробродом „Карађорђем”. (2) Мост Краљице Марије на Сави код Сремске Раче отворен је на Видовдан 1934. Отворили су га краљ Александар и краљица Марија. Приређен је програм у коме су учествовали чланови Соколског друштва из Бијељине. (3)





   Соколска штампа пратила је соколске активности око краљице Марије. Шести жупски слет жупе Шибеник одржан је у Преком 6. и 7. августа 1927. Том приликом посвећен је друштвени барјак, који је даровала краљица Марија. (4) Соколи су снимили филм „Ој летни сиви соколе”. На филму је приказано таборовање новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. Посело у табору посетила је краљица Марија са синовима. (5) Престолонаследник Петар био је старешина Савеза Сокола. Први рођендан краља Петра као владаоца Југославиjе прослављен jе 1935. на Милочеру манифестациjама сокола. Соколска жупа Цетиње приредила jе jеднодневно логоровање у Будви за своjе I и II окружjе. Позиву за логоровање одазвале су се све соколске jединице. Соколи су стизали бродовима, камионима, аутомобилима и колима уз звуке соколских фанфара и музика. Састанак jе био заказан у манастиру Прасквица, изнад Милочера. Соколске чете биле су у народним ношњама, сврстане под своjим соколским заставама. Поворка jе ишла од краљевог дворца до манастира Прасквице, на дужини од 1,5 километра. У дворском аутомобилу дошли су краљица Мариjа, румунска краљица, краљевићи Томислав и Андреj, принц Александар и инфанткиња од Шпаниjе. Поклици сокола пратили су их до манастира. По одржаном благодарењу у манастиру све су се соколске jединице сврстале за марш. Жупа Цетиње наступила jе парадним маршем на челу са старешином и старешинством жупе и друштава уз звуке 4 музике, одаваjући поздрав своме старешини, краљу Југославиjе. На балкону краљевског дворца била jе краљица Мариjа заjедно са краљем Петром. Продефиловало jе 2.500 сокола и соколица непосредно поред балкона. Дефиле jе био у четворореду у збиjеним колонама. После дефилеа све су се соколске jединице превезле у Будву, где jе приређено весеље. Пред вече почеле су се соколска друштва и чете разилазити, праћена расветљењем по брдима, пуцањем прангиjа, ракета. (6)





   Краjем jула 1936. Соколско друштво Дубровник приредило jе излет у Будву са бродом „Шипан“ на коме jе било око 560 излетника. Учествовале су и соколске чете из дубровачке околине са своjим барjацима. По доласку у Будву соколи су се сврстали у поворку, коjа jе кренула кроз улице пуне одушевљеног народа до градске општине. Пред општином их jе поздравио председник и старешина друштва зажелевши им добродошлицу. У име дубровачких сокола захвалио се Нико Шутић. Потом jе поворка кренула пред хотел „Могрен“, где их jе поздравио старешина Соколске жупе Цетиње Милошевић. Соколска поворка се разишла. Слободно време провели су или на плажи или у разгледању старина. Сви су били на броду у 16 сати. Кренули су према дворцу Милочер где се налазио на одмору краљ Петар II. Краљевска породица пред дворцем отпоздрављала jе марамицама на спонтани поздрав дубровачких сокола. Музика jе свирала поздрав. После су се вратили у Будву где jе соколска музика одржала концерт пред хотелом „Могрен“. Око 20 сати брод „Шипан“ се отиснуо од обале са коjе jе соколе као и у Дубровнику испратило мноштво света. (7) Соколска штампа пратила је све активности краљице Марије. У часопису „Књига за соколско село” гласника жупе Мостар објављено је писмо краљице Марије Југословенској Лиги против туберкулозе. У пису је истакнуто : „Успеха у борби против овог великог народног зла може бити само, ако заједнички и сложно раде : државни и самоуправни органи и установе са удружењима и Лигама, као носиоци приватне иницијативе. Зато наша акција у борби против туберкулозе треба да буде општа, заједничка целог народа, свесног грађанства.”. (8) У часопису „Књига за соколско село” објављено је да је краљица Марија послала већи број пакета са храном најсиромашнијим породицама у Невесињу. (9)





    „Братство” гласник Соколске жупе Осијек пренео је из београдске „Јавности” бр. 37 од 11. септембра 1937. чланак „Краљев рођендан и соколи”. Редакција је истакла да упркос нападима на соколе у Словенији доноси чланак поводом прославе рођендана краља Петра II 6. септембра : „У тој прослави су узели учешћа сви слојеви и редови народа. Али је несумњиво да су Соколи, након војске, били у њој на првом месту; једнако у хрватским као и у српским крајевима, а нарочито у словеначким. Тако су на пр. на Бледу, код службе божије, којој су присуствовали Краљ и Краљица Мајка, Соколи правили шпалир, кроз који су Њихова Величанства прошла, а мале Соколице су их посипале цвећем. У бакљади на бледском језеру, Соколи су узели најбројнијег учешћа и имали место одмах на челу поворке. У самој Љубљани, сем званичног благодарења пре подне, приредили су Соколи величанствену академију, а на вечер импозантну бакљаду, којој су се придружиле хиљаде народа, клицајући Краљу, Југославији, нар. јединству, соколству итд. Била је то манифестација, која је представљала врхунац свечаности 6. септембра у Словенији. Али нема ниједног, мало већег места у Словенији, у коме словеначки Соколи нису приредили исто такве манифестације, којима се придружило и остало грађанство. Тако су на пр. биле величанствене академије и поворке у Марибору, Цељу, Јесеницама итд., које су све организовали искључиво Соколи, уз суделовање осталих југословенских националних друштава. О свему томе су објављени опширни извештаји у словеначким и београдским новинама, као што и приличи свечаном карактеру дана и улози Соколства. Једино, ако погледате клерикални „Словенец”, - лист који није без извесне меродавности и одговорности, - моћи ћете из њега закључити да се је свечаност у Љубљани ограничила искључиво на званично благодарење у цркви, а ни у Бледу ни у другим местима нема нигде ни најмањег спомена о Соколу ни о његовим јавним манифестацијама, јединим тога дана у Словеначкој, које су бар тога дана имале највиши патриотски циљ и намену”. (10)





   Краљица Мариjа jе заjедно са своjом сестром румунском принцезом Јелисаветом боравила на Корчули 10. jуна 1938. Краљица jе прегледала све социjалне и културне установе у месту и примила њихове представнике. Соколи са острва, друштва Корчула, Блато, Велалука и Жрново као и чете Рачишће, Пупнат, Смоквица и Чара сачекали су и поздравили краљицу Мариjу. Затим су на приредби одржали шпалир. Било jе 488 сокола са музиком друштва Корчула. Увече jе у почаст краљици Соколско друштво Корчула приредило витешку игру „Морешка”. Краљица jе са живим интересом пратила сваки детаљ игре. После приредби „Морешке” краљица Мариjа jе позвала к себи оба краља, краљицу и старешину Соколског друштва Корчула и изjавила да jе сретна што jе могла да види ову старинску игру. Грађанство jе приступило у великом броjу одушевљено поздрављаjући краљицу Мариjу. (11) Редакција „Соколског гласника“ говорећи о краљици Марији истакла је : „Краљица прати и рад нашега соколства према којему је, поред осталога, показала Своју љубав и поклањањем заставе нашим чланицама.” (12)





   Краљица Марија је поклонила заставу чланицама Савеза СКЈ. Са једне стране на југословенском пољу написано је : „Краљица Марија Југословенским соколоцама”, а са друге стране на црвеном пољу писало је : „Хранићемо титиће Соколиће, наше племе изгинути неће”. Застава је била прелазни дар који је освајала најбоља врста чланица на Савезним општим утакмицама у вишем одељењу, и чувана је до наредних утакмица.Освећење заставе извршено је 17.9.1939. у Београду у присутности дворске даме Краљице Марије Еле Хаџић, представника Савеза СКЈ и веће делегације чланица. Ела Хаџић привезала је на заставу траку са натписом „Марија”. (13) У Љубљани су 23 септембра 1939. приређене савезне утакмице чланица за прелазни дар „Заставу краљице Марије”, на летњем вежбалишту Љубљанског сокола. У вежбаоници љубљанског сокола на почетку утакмица певана је песма „Хајд напред”. Такмичило се на справама, простим и стројевним вежбама и лакој атлетици. Учествовало је 6 врста и то : Београд 1, Крањ 1, Љубљана 2, Нови Сад 1 и Загреб 1. Пет жупа послало је по једну врсту такмичарки, жупа Љубљана имала је две врсте. Врста жупе Београд била је састављена од 8 такмичарки из београдских друштава, Панчева и Сремске Митровице. Заставу је предао изасланик краљице Марије генерал Томић, 24. септембра 1939. савезној начелници, а ова водници врсте чланица жупе Љубљана. Свечаност је завршена песмом „Хеј Словени”. (14)





   Соколско друштво Винковци приредило је у свом дому, свечано посело, за рођендан краљице Марије 9. јануара 1940. Др. Паја Шумановац одржао је говор, у коме је изнео све врлине краљице, као жене и мајке, са особитим обзиром на васпитање краља Петра II, соколског старешине. Богданка Седлан рецитовала је песму од Стјепана Роце : „Краљици Мајци“, а Бранко Д. Филиповић, dipl phil и драмски тенор из Београда, певао је неколико оперских арија. Арије су имале успех код публике па их је морао поновити. Мушка и женска деца су вежбала просте вежбе. Програм је закључен химном „Ој Словени”, коју је свирала друштвена фанфара. Дворана је била пуна, а после програма настављено је са плесом. Плес је отворен краљевим колом. (15)





   Соколи су подржавали Карађорђевиће као народну династију. Приликом посета краљице Марије соколска друштва учествовала су у дочеку. Соколи су обележавали рођендан свог старешине, краља Петра. Краљица је заједно са синовима присуствовала соколским приредбама. Краљица Марија снимљена је 1934. заједно са децом у соколском филму „Ој летни сиви соколе”. Соколска штампа пратила је активности краљице Марије. Слала је пакете са храном најсиромашнијим породицама. Поклонила је заставу соколицама. Сем на соколским учествовала је и на приредбама као што су били „Буњевачки дани” у Београду. Комунисти су сматрали соколе за монархистичку организацију и после Другог светског рата уместо Савеза Сокола основан је Савез за телесно васпитање „Партизан”. После увођења вишестраначја 1992. Савез Сокола обновио је свој рад. Док се данас Савез сокола Србије не бави обликом државног уређења, Савез српских сокола на челу са старешином Јевђом Јевђевићем ради на обнови краљевине Србије.





Напомене :

1. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 60;

2. „Распоред корпорација при дочеку“, „Narodna svijest“, Дубровник, 26. септембра 1925, бр. 39, стр. 3; „Дарови Њ. В. Краља“, „Narodna Svijest“, Дубровник, 1 октобра 1925, бр. 40, стр. 2; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 67;

3. Микица Илић, „Село Босут у Срему (1706-2006)”, Сремска Митровица, 2012, стр. 369;

4. „Соколска жупа Шибеник”, „Свесоколски слет 1930 Свеславенско соколство”, Београд 1930, стр. 190, 191;

5. „Соколски филм”, Вести, „Око Соколово” , Београд, 1 марта 1937, бр.4, стр.84;

6. К.Г., „Соколско славље у Милочеру”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 1;

7. „Дубровачки Соколи поздрављаjу свога Краља“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 3;

8. Марија с.р, „Њ.В. Краљица Марија Југословенској Лиги против туберкулозе”, „Књига за соколско село”, Мостар, новембар 1936, бр. 9, стр. 21;

9. „Краљица Марија сиротињи”, „Вијести из јединица и за јединице”, „Књига за соколско село”, Мостар, Децембар 1937, бр. 12, стр. 242;

10. „Краљев рођендан и соколи”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1937, бр. 7, стр. 93, 94;

11. „Соколско друштво Корчула “,„Соколски гласник“, Београд, 6 августа 1938, бр. 30, стр. 10;

12. „Рођендан Њ. В. Краљице Марије”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 2;

13. „Извештај управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 69;

14. „Утакмице чланица за заставу Њ.В. Краљице Марије”, „Око Соколово”, Београд, 1 децембар 1939, бр. 10, стр. 140; „Извештај управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 70;

15. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 2;



*Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије


НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер