ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
  На завршној свечаности поводом два века од подизања Првог српског устанка, 3. маја у манастиру Светог Николаја Српског код Љубовије, више од шест хиљада грађана Подриња, Колубаре, као и многих крајева наше земље и Републике Српске имало је прилику да види аутентичну заставу бораца вожда Карађорђа. Застава, на којој су и данас видљива окрвављена места, доспела је у Соко град захваљујући Епископу шабачко-ваљевском г. Лаврентију који ју је пронашао у иностранству и, уз доста потешкоћа, успео да је донесе у Србију. По речима владике Лаврентија, ова застава је једна од осам колико их је Карађорђе добио од руског цара Александра Првог за потребе устаника. Та застава ношена је на челу устаничких трупа у Првом и Другом српском устанку, сигурно у борбама са Турцима на Мишару, а вероватно и овде у Соко граду. На њој се и данас виде мрље крви наших јунака. Када је преминуо последњи потомак барјактара који је носио ову заставу, она је доспела у руке једног имућног Београђанина који ју је 1942. године обмотао око себе и тајно изнео у Женеву. После четворогодишњег боравка у Швајцарској, тај Београђанин је седам година боравио у Аргентини, где је урамио заставу. Потом се вратио у Европу, прво у Немачку, па у Грчку, где се упокојио. Све време са њим путовала је и застава. Мало је требало па да застава буде продата, међутим, захваљујући владици Лаврентију до тога није дошло. „Ћерка тог Београђанина после очеве смрти се замонашила. Живела је у Паризу где је радила за УНЕСКО. Са собом је понела заставу. Сазнао сам да је намеравала да је прода британском музеју. Ступио сам са њом у контакт путем телефона и замолио: ‘Сестро Јелена, немојте продавати заставу која неће за Енглезе представљати ону вредност коју представља за српски народ. Крв је наша на њој’. Она је пристала да заставу поклони Цркви. Одмах сам возом из Немачке отишао у Париз. Нађем једног нашег радника који скиде врата са једне своје собе и стави их на гепек свог аутомобила. Обавијемо платном заставу у застакљеном раму, ставимо је на она врата на крову аутомобила и тако је пренесемо у Немачку. Када сам се из Немачке вратио у домовину, са собом сам донео заставу, јер јој је овде место“, вели владика Лаврентије. Оригинална застава из Првог српског устанка сада се налази у холу Шабачко-ваљевске епархије у Шапцу, и свако ко пожели може је видети.  (Преузето: часопис ''Православље'' бр.916; Српска Патријаршија; Београд; 18. април (1.мај) 2005.) |
