ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
   Једно од значајнијих обележја ратничког српског народа кроз његову историју биле су и заставе које је користио. Заставе су биле различитих боја, најчешће црвене, а обиљежја на њима бели двоглави орао, крст и сл. И у устанцима који су подизани против турског окупатора, истицане су разне заставе са српским обележјима често добијане на поклон од хришћанске царске Русије.Садашња српска застава, црвено-плаво-бела тробојка, је у употреби од 1835. године. Заставе свих словенских народа су истих боја, али различито распоређених, и све су настале по угледу на француску тробојку. Заставе српских краљевина Србије и Црне Горе у XIX и почетком XX века су биле истоветне, што је и нормално јер се радило о једном истом српском народу. Посебну тежину је то имало у Црној Гори, односно Херцеговини јер је мушка народна ношња била у истим таквим бојама. У Црној Гори, војне јединице су имале и своје ратне заставе. Веће војне јединице као батаљони и бригаде су користиле алај барјак, заставу са двоглавим црногорским белим орлом на црвеној подлози уоквиреној белом линијом, са лавом у подножју орла или на његовим грудима, симболом Зете у време средњевековне Србије.  Мање војне јединице, чете, имале су на заставама бели крст на црвеном пољу, такође уоквиреном белом линијом; и такав барјак је називан крсташ барјак по угледу на крсташ барјак највећег српској јунака Милоша Обилића. Народне заставе, црвено-плаво-беле тробојке су истицане приликом разних свечаности и нису ношене у рат. И Краљевина Србија је имала ратне заставе, али за разлику од црногорских, то је била српска тробојка са белим двоглавим орлом и натписом: С вером у Бога – за Краља и Отаџбину. У првом светском рату, у окупираној Србији и Црној Гори, непријатељ је забранио употребу српске тробојке. Једино је у Црној Гори дозволио истицање четне ратне заставе (са белим крстом), али не и алај барјака, који је имао црногорски државни грб (белог двоглавог орла) на себи. Уједињењем са лажном браћом, Србима је у Краљевини СХС (Југославији) наметнута југословенска застава, а српска је забрањивана. Поновним успостављањем Југославије, 1945. на челу са Брозом, комунисти су дали Србији и Црној Гори истоветну српску тробојку, али са петокраком у средини.  Распадом СФРЈ 1991. и Србија и Црна Гора су уклониле петокраку. Један од главних криваца зашто југословенска тробојка није уклоњена, а српска постала заједничка застава крње Југославије (Србије и Црне Горе) је бивши Председник Председништва СФРЈ Борисав Јовић, који је јавно рекао да застава Југославије остаје обележје Србије и Црне Горе (Југославије), јер ће се можда некад нека република прикључити тој новој Југославији(!)Почетком деведесетих у црногорском Уставу су, као и у оном из доба краља Николе, биле уписане боје црногорске заставе: црвена, плаветна и бијела. То ''плаветна'' многи су тумачили као светло плава, само да Црна Гора нема истоветну заставу са Србијом. Занимљиво је да овај непрецизно срочен документ носи потпис Зорана Жижића, данас једног од главних бораца за заједничку државу Србије и Црне Горе. У међувремену, црногорски либерали машу црвеним заставама са белим орлом, а СДП, мимо сваке црногорске традиције, лансира жутог (златног) орла, па чак прави и разгледнице у ту сврху. Врхунац расрбљивања Црне Горе по питању заставе десио се јула 2004. када је, на предлог СДП-а, странке која је када је самостално излазила на изборе освајала 3% гласова, усвојена нова тзв. црногорска застава. Предлог никад није усвојен двотрећинском већином у црногорском парламенту. 13. јула исте године прослављен је у Бијелом Пољу и нови празник, Дан државности, без обзира на чињеницу да је тога дана 1941. године у народном устанку срушена независна Црна Гора проглашена дан раније. Штавише, црногорске главешине су на свечаности изјавиле да су се партизани у Другом светском рату борили за независну Црну Гору. У првим редовима су седели партизански борци, који су то све слушали и ћутали.  Црвено-жута застава СДП-а необично подсећа на комунистичке заставе Кине, СССР-а, Вијетнама, Камбоџе, Савеза Комуниста... Зато се и није чудити људима, који су је осмислили и пригрлили. Они и не крију своју комунистичку прошлост. Као што СДП баштини комунистички прошлост, има и странака које баштине четничку традицију. Неприродно је да партијске заставе буду уместо држане тробојке, јер ће неке нове власти сутра лако усвојити црну заставу са лобањом и укрштеним костима за државну.Падом садашњих власти у Црној Гори поставиће се и питање функционисања правне државе и престанак кршења Устава Републике. Нормално је да када до тога дође, поново у Црној Гори званична застава буде српска тробојка. Иста као она у Србији, иста као она у доба Краљевине Црне Горе. Јединствена српска тробојка истиснуће југословенску и заблуде, којима смо тако дуго робовали.  *Аутор је Председник Српскога монархистичкога покрета, Главни и одговорни уредник чаописа ''Србобран'' и достојни потомак васојевићких јунака – Вука Вешовића, Војводе и Сенатора Миљана Вукова Вешовића (побратима Кнеза Данила I Петровића-Његоша) и Војводе Гавра Миљанова Вешовића...  (Преузето: часопис ''Србобран'' бр.11; Српски монархистички покрет; Беране; мај 2006; стр.6.) |
