ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
  Архиепископ Владивосточки и Приморски Венијамин (Пушкар) ИСТИНСКА МОНАРХИЈА  Ако се говори о монархији у целини и опредељивању њенога места по питању форме државнога устројства, најпре треба рећи да је за људе најбоља и идеална форма власти –Теократија (Боговлашће). Ми се тако и молимо у молитви «Оче наш» :Оче наш, да буде воља Твоја и на земљи као што је на небу. Бог и као земаљски и као небески Цар. Тако је и било код древних Јевреја све од Синаја и Мојсија до епохе Судија. Последњем Судији Самуилу сабрани јеврјски народ је рекао: Ми тебе уважавамо, но ти си стар и не можеш више управљати нама, а синови твоји не иду твојим путевима па нам зато изабери цара као што га други народи имају. И растужи се Самуило и помоли се Богу. А Господ му одгвори: Што тугујеш, нису тебе одбацили него Мене. Изабери им цара, Ја ћу ти послати младића, и ти ћеш га помазати на царство, и нека слушају њега, као Мене. То значи да Бог делегира монарху своју власт, чиме он постаје помазаник. Дакле не као код незнабожаца него по вољи Божијој. Монархија је дакле тек други ступањ јер нам је дата по снисхођењу Божијем. Тако је било код древних Јевреја а тако је и било у Русији. Касније смо подигли руку на монарха и допустили цареубиство, и стога сада страдамо. Хтели смо ограничити нашега монарха пред тим убиством и створити конституционалну (уставну) монархију, но то би била фикција. И данас нама није потребна конституционална монархија. Због чега изигравати самодржавље? Што се тиче демократије, ни за Платона она није била идеал... Она то и не може бити. Када се Бог буде уселио у свакога, тада ће настати Теократија. Но њу ми не можемо издејствовати укокико се потпуно не предамо вољи Божијој, како би била воља Његова на земљи као што је на Небу. Требамо казати: «Да Господе, ја ћу Твоју вољу испунити а ти уради самном шта желиш». Но где је сада код људи таква вера? Сви желе творити своју вољу, па зато никакава Теократија при оваквим нашим греховима не може се устројити. А монархија? Да, уколико је природна. Замислите породицу коју чине десеторо деце, отац и мајка. Па замислите како деца и родитељи одлучују на породичном савету. Деца ће рећи: тата нека иде по хлеб, а мама нека чисти тоалет, а ми ћемо се занимати демократијом. Па када је тако било у историји човечанства? Нигде и никада. Било је и јесте да Отац буде глава, мајка његов помоћник а деца послушници. Ето то је монархија. Она је у самој основи живота, она је природна, па отуда су из породице проистекли и племе и књажевство итд, итд. Природно! Истина било је међу монарсима и императорима и узурпатора и тирана који се нису руководили «небеском конституцијом». Љубљени цареви, а међу њима и наши руски, придржавали су се «небеске конституције». Цар се васпитава и припрема за управљање. Он је мученик већ по рођењу, он узима Крст тешки, уз дужност да вољу Божију спроведе у своме народу. Ето то је монарх. А демократија са њеним банкарима, то је мутна вода. Не само што је узрок рата и велике беде, већ и све конце управљања ставља једне руке. Па је стога монархија боља форма управљања од свих данас на земљи постојећих. Боља. Ако се Русија не врати путу православља и не обрати се Богу, све ће ићи наопако. А ако ми будемо живели са Богом, тада ће све доћи на своје место. Данас многи желе обездуховљену националну идеју, желе усадити Русији туђински калуп, или амерички, или француски, немачки... Но чему то када ми одавно имамо своју идеју, идеологију којом живи Русија ето већ хиљаду година. Од тог времена када је Велики Књаз Владимир - Сунце Јарко крстио Русију у великој крстионици Дњепра и рекао «Ево теби Русијо правога пута, чувај веру православну, у њој је теби спасење, и утврђење и величина». Идеја рускога човека – православнога Хришћанина јесте Светост. И живела је Русија по тој идеји, па стога и њен назив «Света Русија» а народ наш звао се богоносцем и христоносцем. Не зато што у њему није било греха и прљавштине... већ због тога што је Русија заволела Христа, Божију Матер и Светитеље, и зажелела је свој живот испунити хришћанским идеалима. И добила је у њима: земља наша принела је небу толико светих колико ни једна друга држава. То није гордост нити национализам већ константација историјских чињеница.  (Одломци из интервјуа владике Венијамина под називом «Светост – руска идеологија» за лист «Руска линија») Превео са рускога Марко Б. Димитријевић |
