ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
   Истовремено са радовима на подизању нове зграде Народне банке, на Дорћолу, у улици Цара Душана, започета је изградња Светосавског дома. Ово здање грађено је за потребе Друштва светог Саве, које је основано 1886. године са циљем да шири просвету и развиј национану свест међу српским народом. У ту сврху Друштво је основало школу за дечаке из неослобођених крајева ''Старе Србије и Маћедоније'', а потом и нарочити пансион, односно дом за њихов смештај. У почетку су за ове потребе изнајмљиване просторије у граду, али су већ 1889. године започете припреме за подизање сопствене зграде – Светосавског дома. За грађење, прикупљани су прилози са разних страна. Израда пројекта, као и каснији надзор над извођењем били су поверени арх. Јовану Илкићу, који је ове послове обавио бесплатно [94]. Светосавски дом пројектован је као двоспратно здање са симетрично конципираном главном фасадом [95], замишљеном у духу романтизма са елементима ране ренесансе и примесама византијских мотива. Изнад средишњег ризалита, који се завршава фризом аркадица и атиком, издизало се пирамидално кубе. Спратови су одвојени кордонским венцима и складно пропорционисани, уз посебну декоративну обраду прозора. Према првобитном пројекту било је, изгледа, предвиђено да зграда добије и леву бочну фасаду у ширини од по три прозора на сваком спрату, како је то приказано на једном Каницовом цртежу [96]. Међутим, због положаја плаца који није омогућивао подизање угаоног здања, ова замисао није остварена. Инвеститор је посебно инсистирао на обради фасада, што се види из захтева да ''лепоти и узвишености патриотске тенденције, за коју се подиже Светосавски дом, треба да одговара и спољашња лепота.'' На фасади Дома, стога су, посебно место добили хералдички симболи српских земаља, рађени према Џефараовићевој ''Стематографији'' [97], од којих још увек постоји једанаест. Сви су рађени у рељефу и некада су били обојени у складу са хералдичким правилима. Два већа и посебно издвојена грба налазе се на бочним странама истуреног лавног портала. То су, са леве стране пропети лав као амблем Македоније [98], а са десне орао са потковицама у љуну и канџама, за који се сматрало да представља грб Рашке [99], односно неослобођене Старе Србије. Ова знамења веома добро одсликавају значење Светосавског дома као прихватилишта за српску децу из јужних крајева, који су још увек били под Турцима.  Сличну идеју симболичног приказа земаља у којима живе Срби одсикавају грбови који се налазе у полукружним тимпанима девет прозора и бифора првог спрата. Први над крајњим левим прозором је грб Хума – рука са исуканим мачем [100] а следећи до њега, грб Далмације са три крунисане лавље главе [101]. Над трећим прозором је вероватно грб Албаније – кула са купастим кровом, који се унеколико разликује од Џефаровићевог приказа [102]. Над бифорам средишњег ризалита први са леве стране је грб Трибалије, односно Шумадије – вепрова глава прободена стрелом [103]. На штиту је, у централном положају, приказана осмоугаона звезда, што би можда могло да симболизује рб Илирије, који је код Џефаровића приказан у виду шестокраке звезде изнад полумесеца [104], а до њега је грб Хрватске [105]. Даље у низу су грб Срема – лежећи јелен под стаблом [106], затим грб Славоније – три хрта у трку [107] и над крајњим десним прозором грб Босне [108]. Изнад сва три прозора првог спрата неизведене леве бочне фасаде такође су били замишљени грбови, али о томе како је требало да изгледају не располажемо никаквим подацима. Као украс фасаде био је предвиђен и један слободно стилизован српски грб. Према одлуци Главног одбора Друштва, израда двоглавог орла поверена је вајару Петру Убавкићу. Његов модел од гипса био је једно време изложен, а затим упућен на изливање у крагујевачки Војнотехнички завод [109]. Није нам познато да ли је ова бронзана скулптура коначно израђена али, судећчи према старијим сачуваним фотографијама, не би се могла искључити могућност да она никада није ни постављена [110]. Може се само претпоставити да је за овог слободностојећег двоглавог орла било предвиђено место над атиком средишњег ризалита,  изнад поља у којем се налазио натпис ''Дом светог Саве''. На овој познатој београдској грађевини налазило сејош једно хералдичко знамење, у фронтону над главним порталом, од којег више нема трагова. На очуваним фотографијама не може се поуздано уочити изглед овог рељефног детаља, али би се према положају могло претпоставити да се ту некада налазио целовит грб раљевине Србије – штит са двоглавим орлом на порфири над којом је краљевска круна.Светосавски дом грађен је са много амбиција и у уверењу да ће и сама зграда својим изгледом допринети остваривању циљева и напретку Друштва светог Саве. Изведена у духу романтизма, декорација ове зграде одсикава тежње и стремљења онога времена, усмерених ка ослобођењу и уједињењу свих српских земаља, што је посебно истакнуто хералдичком симболиком.  94. Камен темељац за Светосавски дом положен је 10. августа 1889. године, а свечано отварање обављено је 26. септембра наредне године. 95. Ж. Шкаламера, Сецесија у архитектури Београда 1900-1914., Зборник за ликовне уметности Матице српске 3, Нови Сад 1967, 202-203; После Првог светског рата, 1924. године догађен је и складно уклопљен још један спрат према пројекту арх. Петра Бајаловића. 96. Ф. Каниц, Србија, земља и становништво, књига прва, Београд 1985, 56. 97. Стематографија, Изображеније оружиј илирических, изрезали у бакру Х. Џефаровић и Т. Месмер 1741, Приредио Д. Давидов, Нови сад 1972. 98. Стематографија, 26а. 99. Стематографија, 31. 100. Стематографија, 20а. 101. Стематографија, 22. 102. Стематографија, 14. 103. Стематографија, 38а. 104. Стематографија, 13. 105. Стематографија, 2о. 106. Стематографија, 34. 107. Стематографија, 34а. 108. Стематографија, 17. 109. Подаци М. Џелебића из досијеа Светосавског дома у Документацији Завода за заштиту споменика културе града Београда. 110. Не би се могла искључити ни могућност да је ова бронзана скулптура можда уништена, односно претопљена од стране Аустријанаца у време Првог светског рата. 
 
           
 
 + + + * Наслов је наш (Преузето: Марко Поповић; ''Хералдички симболи на београдским јавним здањима''; БМГ; Београд; 1997.) |
