Ђакон Ненад М. Јовановић
СЛОВЦЕ О ХРИШЋАНИМА У СВЕТУ*

У име Оца и Сина и Светога Духа,
Сабрасмо се данас под сводовима овога Светога Храма и пред Лицем Божијим, како би се на најконкретнији начин срели са Ониме, Који Васкрсе и Вазнесе се у сили.
Сабрасмо се да посведочимо неодустајну и насушну потребу своју да, када дође пуноћа времена, више не видимо као у измаглици и као у сенци, већ лицем к' лицу, спознајући Онога Који јесте Живот вечни.
Свесни смо, међутим, да Га ми делатно и најпотпуније спознајемо управо овде, на Светој Литургији, сабрани око предвечне и Свете Тајне Крви и Тела Његовога.
Благодат Божија оживљава хлеб и вино и преображава сву творевину, претварајући је у само Тело и саму Крв Господа нашега Исуса Христа.
И, заиста, да ли је икога могуће конкретније спознати и сусрести се са њиме, него ваистину постати делом Тела Његовога, као што и Он постаде деом телеса наших?
Речено је: Велика је тајна побожности, Бог се јави у телу! Постаде, дакле, човеком и прими свет овај тварни за сопствено обитавалиште, како би му даровао живот вечни. Живот, који јесте богопознање!
Зато и ми примисмо Реч – да би је спознали и Њоме вечно живели, као богови по благодати, као они који су позвани да буду свети, као што је Свет и Отац њихов на Небесима.
Као они, дакле, који јесу у свету, али нису од света, вратимо се Богу и себи, како нас не би покрила језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом, по речи Светога Владике нашега Николаја Жичкога и Охридскога и не дозволимо себи да Христа прилагођавамо духу времена, по речи Светога Преподобнога Авве Јустина Ћелијскога.
Свет овај сав у злу лежи, вели Свето Писмо и додаје да је он област власти непомјаника, као кнеза овога света.
Нашим Светим Прецма била је oва чињеница опитно сасвим позната, те стога и наш велики песник и владар, Владика Петар II (Петровић-Његош) певаше: Свијет је овај тирјан тирјанину, а камоли души благородној.
Зато од људи Христових живот у овоме свету захтева велику храброст и мужаство. Онакву храброст о какој говори и наш знаменити теолог, стари Протојереј-Ставрофор о. др Матеја Матејић, када о Православљу сведочи, као о храбрости да се буде друкчијим и снази да се остане непромењеним!
Но, све ово не да би смо од овога света побегли, већ да би испунили своје призвање и узнели га да дар Богу, учинивши тако да свет поново постане непропадљив и бесмртан.
Испишимо, зато, на таблице срдаца наших и примере, које нам својим животима оставише и Свети Апостол Карп, Свети Апостол Алфеј, Свети Преподобни Јован Психит, Свети Новомученик Александар Солунски и други, кроз које се Господ Исус Христос прослави и који јесу баштиници свеспасавајуће Речи.
Спознајмо, дакле, и кроз њих Сина, Чија је слава и слава Оца нашега, Који је на Небесима у векове векова
Амин.

*Беседа одржана 26. маја (8. јуна) 2008.године Господње у београдскоме Храму Светога Aпостола и Евангелисте Луке у Кошутњаку
|