|
 ВИСОКИ ПОКРОВИТЕЉ
 ОДБОР ЗА ХЕРАЛДИЧКЕ И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
 ОДБОР ЗА КУЛТУРУ
 ОДБОР ЗА ИСТОРИОГРАФИЈУ
 ОДБОР ЗА ПОЛИТИЧКУ ТЕОРИЈУ
 СРБСКА ПРАВОСЛАВНА АКЦИЈА ''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
|
 |
Петар Петровић
ДВЕ КЊИГЕ О СРЕБРЕНИЦИ

У последње време, у јавности су се појавиле две занимљиве књиге. Обе, сигурно, од изузетног националног значаја, како за Србе у србским земљама, тако и за нашу браћу широм света.
Прва књига, под називом: ''ДА ЛИ ЈЕ БИЛО СВЕ ТАКО У СРЕБРЕНИЦИ?'', изашла је у Београду, 2005. г у издању Српске либералне странке. Друга књига носи назив: ''ЗАБРАЊЕНА ИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ'' и дело је господина Александра Павића, а изашла је у издању ''Легенде'' з Чачка, 2006. г.
Из самих наслова видимо да се обе књиге баве једном занимљивом и изузетно битном темом – догађајима на територији Сребренице и њене околине за време Отаџбинског рата у Републици Српској.
Књига ''ДА ЛИ ЈЕ БИЛО СВЕ ТАКО У СРЕБРЕНИЦИ?'' садржи новинске чланке већег броја различитих аутора, који су излазили у разним листовима. У изради књиге учествовали су уважени академици Никола Милошевић и Коста Чавошки. Како сами аутори наводе: ''Није нам циљ да умањимо или омаловажимо жртве Сребренице него да подацима до којих су дошли углавном страни аутори, одамо почаст правим жртвама рата на простору Сребренице. Чланке смо прикупили из ''Новости'', ''Сведока'', ''Српског Национала'', ''Нина'', ''Европе''.''
За разлику од разноразних покушаја различитих екстремиста и екстремистичких група, који се сви заједно одазивају на имена тзв. ''независних интелектуалаца'' и ''невладиних организација'', да говором мржње на све што је србско омаловаже, негирају и умање злочине, који су систематски и организовано извршени над србским народом, не само у и око града Сребренице од 1992.-1995. г, ова књига нам даје један шири пиказ дешавања у тим ратним данима у овом делу источне Српске. Бројни аутори покушавају да расветле догађаје везане за Сребреницу у те три ратне године. Читалац може сазнати: када је и колико Срба страдало у овом рејону у току рата од стране терористичких банди злоглсног ратног зочинца Насера Орића; како овај град НИКАДА, за све време рата, није био демилитаризован и као такав, заиста, представљао Заштћену зону УН, већ најобичније склониште Изетбеговићевих терориста, који су се у њега склањали након својих кољачких похода по околним србским селима; о томе какве су пропагандне неистине и лажи изношене о легитимној војно-ослободилачкој акцији ВРС да се и овај град реинтегрише у уставно-правни поредак Републике Српске (свима нам је добро позната прича о фамозној цифри од 7-8000 некаквих невиних жртава ''злих'' Срба); како су текле завршне војне операције да се овај град коначно ослободи, што је ВРС и пошло за руком у jулу 1995. г; могу се пронаћи и многи други подаци везани за ову тему. Због свега наведеног, у питању је књига, која, засигурно, треба да привуче нашу пажњу. 
Књига ''ЗАБРАЊЕНА ИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ'' дело је господина Александра Павића из Београда. У поднaслову стоји да је то: ''ПРИРУЧНИК ЗАСНОВАН ИСКЉУЧИВО НА СТРАНИМ ИЗВОРИМА''. И, заиста, подаци овде изнесени базирају се на оним подацима и ставовима, до којих су дошли појединци из разних земаља: САД, Канаде, Европе... Аутор нас упућује на неке од таквих непристрасних извора:
1. Џеред Израел (Jared Israel) и његов амерички сајт ''Царево ново рухо'' (The Emperors New Clothes – www.tenc.net)
2. Сребреничка истраживачка група (Srebrenica Research Group – www.srebrenica-report.com), коју чине професори универзитета, новинари, аналитичари, бивше дипломате и официри...
3. Ту су и бројни други појединци, као што су нпр:
- Едвард Херман, професор на америчком Универзитету Пенсилванија и вођа Сребреничке истраживачке групе
- Стела Џатрас, амерички колумниста и супруга америчког дипломате и пуковника у пензији (www.antiwar.com)
- Гали Хасан, аустралијски аналитичар (Интернет сајт канадског центра за истраживање глобализације ''Global Research'').
На крају, можемо само поновити кратак резиме, који нам је дат на завршетку ове књиге:
''- Војска Републике Српске кренула је почетком јула 1995. г. са намером да сузбије оружана дејства снага армије БиХ из ''заштићене зоне'' у Сребреници, која је била све само не ''демилитаризована''.
- Око 5.000 добро наоружаних бораца Армије БиХ, који су се налазили унутар ''заштићене зоне'' напуштају јаке одбранбене положаје пред снагама ВРС, које броје свега око 1.500 људи...
- Још нека сведочења, укључујући и муслиманска, говоре о међусобним сукобима у муслиманским редовима пре и приликом повлачења.
- Медијска бука дигнута око ''сателитских снимака'' одвраћа пажњу од ''чишћења'' Српске Крајине и изгона више д 250.000 љиди, који се упорно одвија.
- Око 3.000 имена, која се воде као ''нестали'' из Сребренице, појављује се на бирачким списковима за изборе у БиХ 1996. г.
- На основу произвољне квалификације да је у Сребреници српска страна починила ''геноцид'', створен је изговор за све веће притиске на Републику Српску, као ''геноцидну творевину'', да се утопи у унитарну БиХ.
После свега, ко и даље слепо верује у ''званичну верзију'' догађаја у и око Сребренице, верује и у Деда Мраза.''

|
|
 |




































































|