ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
  Милош Анђелић ОД НЕРАЗЈАШЊЕНЕ СМРТИ НЕБОЈШЕ КРСТИЋА, ОСНИВАЧА И ЛИДЕРА ОТАЧАСТВЕНОГ ПОКРЕТА “ОБРАЗ” УБИСТВО С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ  • Истрага не само да није закључена, него није озбиљно ни отварана • Ко је “загубио” обдукциони налаз, без којег се не може утврдити узрок смрти • Истражни судија није извршио увиђај, не зна се узрок ни ток саобраћајне несреће • Без вештачења аутомобила • Јасни трагови да је на месту догађаја било борбе и да су жртве по усмрћивању намештене у положаје у којима су затечене • Зашто је “Сабља” прескочила овај случај • Како би институције и НВО реаговали да се ради о председнику “Отпора”, а не “Образа” Баш на дан кад овај број “Огледала” излази пред читаоце, навршава се две године од неразјашњене смрти Небојше М. Крстића, председника Отачаственог покрета “Образ” и познатог православног философа млађе генерације. Тачно уочи Ваведења Пресвете Богородице, у ноћи између 3. и 4. децембра 2001. године, Небојша Крстић је под чудним околностима изгубио живот заједно са двоје својих сабораца и пријатеља. У штурој званичној верзији каже се да се радило о саобраћајној несрећи на аутопуту недалеко од Ниша. Према основаним и образложеним сумњама Небојшине породице, пријатеља, као и вођства “Образа”, радило се о класичном атентату, политички и идеолошки мотивисаном. Ни до данас, током пуне две године, никада се ни један државни орган није званично огласио овим поводом, никада ни једна од иначе тако бучних “невладиних организација” није затражила да се случај расветли, веома мали број медија се бавио овим случајем. Симптоматично? Да бисте себи одговорили на то питање, замислите како би сви они, редом, реаговали да је рецимо у пролеће 2000. године под истим околностима страдао челник покрета “Отпор”. Јавни скупови, демонстрације, перформанси, протести, организовани медијски притисак, свакодневна прозивка, “интернационализација”? О, да! И много више од тога. У случају смрти лидера “Образа” ни до данас истрага не само да није закључена, него практично није, на озбиљан начин, ни отварана. И овај случај практично никада није доспео на политичке странице “великих новина”, увек је гуран у црну хронику или хронику саобраћајних удеса. “О томе да постоје добро утемељене сумње у званичну верзију, према којој је Небојша М. Крстић страдао у саобраћајној несрећи, сведоче бројни превиди и пропусти у истрази”, наводи се у једном од саопштења Отачаственог покрета “Образ”. “Такође, своје уверење да се ради о класичном политички мотивисаном атентату посведочило је преко стотину свештеника, академика, народних посланика, књижевника, уметника, спортиста и других угледних Срба и Српкиња из Отаџбине и расејања који су потписали петицију за објављивање истине о погибији Небојше Крстића.” Мирјана Кузмановић, супруга покојног Небојше Крстића, иначе адвокат по професији, изјавила је “Геополитици”: “После толико времена од погибије Небојше М. Крстића у наводној саобраћајној несрећи, могу слободно да кажем да суд и надлежни органи не само да нису ништа урадили, већ очигледно читав случај маргинализују и заташкавају. Просто је несхватљиво да суд и надлежни органи ни после оволико времена нису утврдили узрок нити објаснили ток наводне саобраћајне несреће. С друге стране, заменик јавног тужиоца само уопштено тврди да је узрок ове саобраћајне несреће превртање возила, при том не наводећи ниједан доказ да је до превртања возила заиста и дошло. Из записника о увиђају, скице и фотографија са лица места то се, понављам, не може поуздано утврдити. Такође, заменик јавног тужиоца непуна два месеца након несреће налази да нема места покретању кривичног поступка, не обазирући се на очигледне нелогичности у званичној верзији случаја и не обазирући се на чињеницу за коју сматрам да је врло важна – у предмету нема Небојшиног обдукционог налаза, нити фотографија са обдукције, па стога јавни тужилац не може да зна узрок његове смрти!” Обдукциони налаз Небојше Крстића, напомиње Мирјана Кузмановић, ни тако дуго после трагичног догађаја није у предмету, а за фотографије рађене приликом обдукције сумња да ће икада и бити доступне у веродостојном облику. Прича о забашуривању истине кроз бирократске лавиринте оних који “пилатовски перу руке” добро је позната, на жалост, многима у Србији. Тако се долази до “констатације” да је увидом у документацију суда утврђено да предмет није евидентиран кроз уписник. Обдукциони налаз, без којег се не може утврдити истина у овом случају, “грешком је загубљен”. И тако редом. Истражни судија, о чему је веома мало писано, није изашао на место погибије нити је вештачио возило. Сувишно је наглашавати колики је то пропуст и колико је то неуобичајено у озбиљно вођеном поступку, чак и оном који нема никакву политичку тежину. Иако се тврди да је реч о саобраћајној несрећи, у полицијском извештају нигде се не помињу трагови кочења ни други елементи битни за реконструкцију онога што се заиста десило. Постојећи докази, записник о увиђају са скицом и фотографијама лица места, не само да нису ваљано употребљени, већ очигледно нису темељно анализирани, баз чега је немогуће саопштити истину о правом узроку “саобраћајне несреће”. Коме је и зашто могао да смета племенити Небојша М. Крстић? Зналци сматрају да је његов основни “грех” – о чему говори и његово име – то што се, у време када је постреволуционарни систем устројаван на страху, није бојао. Још се сећамо, на пример, како су момци из “Образа”, обезбеђујући Скупштину Удружења књижевника Србије, спречили да екипа надобудних сумњивих песника, активиста мондијалистичких организација, уведе “кризни штаб” у ову важну националну институцију. И колико је људи долазило на Богојављење да се диви њиховој храбрости кад из залеђеног Дунава ваде богојављењски Крст. Када су се многи разбежали, одрекли својих уверења, извршили “пластичну операцију личности”, Небојша Крстић је храбро газио својим путем. Нису га интересовале моде, калкулације, “дилови”. Од почетка до краја, следећи Светог владику Николаја Велимировића, тражио је “политику са поштењем, школу са вером, војску с родољубљем и државу с Божјим благословом”. У раздобљу идеолошког терора денацификатора, он је зналачки предводио свој покрет заснован на светосавском национализму и, према свим показатељима, нагло стицао велики број нових присталица. Да ли је у том периоду Небојша Крстић, на шта би могле да указују неке индиције, са неочекиваног места добио извесне политичке понуде, које је одбио? Не би се требало бавити нагађањима, али ни одустати од захтева да се утврди истина о смрти овог поносног и узорног српског сина. Ако тај невешти Гордијев чвор не пресече ова “Сабља”, биће нових “Сабљи” и мачева. Они који љубе истину и који у себи чувају успомену на Небојшу неће одустати. *Први пут објављено 2003. године Господње Преузето |
