ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
 Бошко Р. Маринков Наиме, благодарећи великом труду господина Саше Мишковића из Долерна (северна Немачка), председника Удружења ''Љубичево'' и од недавно нашег сарадника, прикупљена је помоћ у гардероби, која је намењена угроженом становништву у липљанској енклави, тачније најугроженијој школској деци у поменутој енклави. На празник Светога мученика Евстатија 26.12.2007.г. хуманитарна помоћ је преузета на граничном прелазу Хоргош и предата Црвеном Крсту у Новој Црњи, који је сву гардеробу одмах проследио на складиштење Старешинству СПАС-а. Даље, у обавези смо били да организујемо превоз до О.Ш. ''Браћа Аксић у Липљану. Вредност послате гардеробе била је преко 10.000 евра, а у сакупљању помоћи учествовале су немачке школе “Eichhornchen” из Долерна, “Grundschule Horneburg” из Хорнебурга, “Gymnasium Harsefeld’’ из Харсефелда, предузећа “Mobelspedition Tolmien” и “Umzuge Karsten” из града Штаде, као и Црвени Крст из истога града. Поред поменутих добрих људи из Немачке у овој акцији су учествовали и радници фирме ''Био стар'' из Војвода Степе, петровградски ''Такси плус'' као и низ појединаца из Војвода Степе, којима овом приликом захваљујемо. Такође, велику захвалност дугујемо председнику Општине Нова Црња г. Миломиру Дуњићу као и бившем председнику г. Браниславу Дамјанову, који су обезбедили новац за трошкове превоза. Желећи да празник Сватога Саве прославе у Липљану на пут су кренули уочи Празника, 26.01.2008.г. око 19.00 часова, г. Дарко Векић превозник из Кикинде, г. Горан Нухановић из Београда и Вероучитељ Бошко Р. Маринков из Војвода Степе. Путовање до Липљана протекло је без већих проблема. Домаћини су се потрудили да све прође у најбољем реду. У том циљу, сачекали су делегацију СПАС-а на административном прелазу, одакле су се заједно упутили у Звечан. Будући да је сусрет са КФОР-ом био заказан за 08.00 часова, направили су предах у једној звечанској гостиони уз неизбежну косметску ракију и здравицу. У договорено време и на договореном месту сусрели су се са француским војницима КФОР-а. Изузав филмског пресретања колоне од стране тзв. косовске полицијске службе у јужном делу Косовске Митровице, већег застоја није било до коначнога одредишта. Тог јутра Липљан је мирисао од тамјана и радовао се као некада. У липљанској Цркви Светог Флора и Лавра одржавала се Света Литургија, којој, нажалост, нису присуствовали. Међутим, Светој Литургији присуствовали су готово сви преостали Срби из Липљана, сем г. Славомира Мирића, заменика директора школе и његовог возача, који су се, пратећи пристиглу помоћ, пробијали кроз окупиране србске градове Приштину, Вучитрн... заборављени Бабин Мост... Након Свете Литургије у О.Ш. ''Браћа Аксић'' одржана је светосавска приредба којој је присуствовало око 300 србских дужа. Липљан је певао. Певала су та дивна србска дечица свијим Светим Царевима, Краљевима, сељацима, војницима, монасима... Певали су Светом Сави који се пред Престолом Господњим моли за васцели род наш Србски... Али, ти малени Србчићи су певали и онима који су учинили да њихово детињство буде страдално, верујући да арнаутске хорде могу да се умире и обоже. Након светосавске приредбе уприличен је ручак и народно весеље, које је трајало до касних вечерњих сати. У тим молитвама и песмама и у том народном весељу осетила се невероватна енергија међу људима, која показује и доказује свим скептицима да на Космету постоји пламена искра, која врло лако може да се претвори у опште србски огањ, који ће бити у стању да сажеже све оно што погани Свето Имање наших Светих Предака. Докле год осмех на нежним лицима малене Теодоре и малог Луке пркоси невољи и небивалу, можемо слободно причати и веровати у то што говоримо. Можемо и хоћемо слободно и срцима пуним радости причати о херојском отпору последњих бранилаца Липљана и дубоко веровати да њихово Свето Прегнуће, благословено молитвама свих Светих Срба није узалудно. И заиста, узалудан није Славски Колач, који је нахранио све присутне, нити је узалудно Славско Жито, које нуди и обећава многе плодове, нити је узалудна Славска Свећа, која је запламтела на Савиндан лета Господњег 2008. у О.Ш. ''Браћа Аксић'' у страдалном граду Липљану. Такође, дубоко верујемо да сузе потекле на растанку могу спирати деценијске грешке сваког појединца и умивати страдално тело. Јер, све што је забележено и виђено и све што смо осетили тога дана, по нашем дубоком уверењу, најављује велику промену. Нека би Господ Милостиви, Живи и Истинити, свакоме од нас дао прилику да будемо учесници у преображају народном и весници нове србске зоре, која се полако помаља иза великих, злослутних и хладних облака! 
 
 
 
 
 
 
 + + + |
