|
 ВИСОКИ ПОКРОВИТЕЉ
 ОДБОР ЗА ХЕРАЛДИЧКЕ И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
 ОДБОР ЗА КУЛТУРУ
 ОДБОР ЗА ИСТОРИОГРАФИЈУ
 ОДБОР ЗА ПОЛИТИЧКУ ТЕОРИЈУ
 СРБСКА ПРАВОСЛАВНА АКЦИЈА ''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
|
 |

ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПОСЛЕДЊЕГ
ЈУГОСЛОВЕНСКОГ КРАЉА
ЋЕ НАПУСТИТИ ЧИКАГО

КРАЉ ПЕТАР II, КОЈИ ЈЕ САХРАЊЕН У ЦРКВИ
У СЕВЕРОЗАПАДНОМ ПРЕДГРАЂУ ЧИКАГА,
БИЋЕ ПРЕНЕШЕН У СРБИЈУ И ПОНОВО САХРАЊЕН

5. Март, 2007 – Интервју са Њ.К.В. Престолонаследником Александром за агенцију Асошиетед Прес. После свега што је прошао, углавном трагично, последњи Југословенски Краљ је сахрањен на непримереном месту. Иако се мислило да је његово коначно место почивања у окићеној Цркви у предграђу Чикага где је покопан, испоставило се да то можда и није тако.
Син протераног Краља Петра II, Краљевића који се борио против Нациста само да би видео како његово краљевско пада у руке комунизму, планира да врати очеве посмртне остатке у земљу у којој се родио. Међутим, неки Срби у Америци сматрају да Краљ треба да остане у Америци, где је и сахрањен.
Престолонаследник Александар још увек није одредио датум ексхумације очевих мошти из Цркве Св. Саве, једне од водећих Православних цркава у Америци, и његову поновну сахрану у Србији али је изјавио да ће то бити ускоро.
Принц је из свог Двора у Београду, престонци Србије, у телефонском интервјуу рекао: „План је, а то је крајњи план, да ће бити пренет овде“.
Краљ је преминуо у Денверу 1970. године. Захваљујући комунистичким законима, сахрана у његовој земљи била је неизводљива, тако је по његовој жељи сахрањен у Цркви Св. Саве у Чикагу.
За многе америчке Србе на Средњем западу, краљев гроб је извор поноса. Годишње, краљев гроб посети неколико хиљада људи.
Алекс Чолаковић, менаџер продаје у српском социјалном центру у близини Чикага, каже: „Била је његова жеља да се овде сахрани (ту где је сад). Радије бих да ту и остане“.
Наочит, сићушан Краљ потрошио је године пре своје смрти посећујући протеране заједнице у Америци, Енглеској и другим земљама – често помажући у прикупљању новца у добротворне сврхе. Имао је пребивалишта у Еглеској и Француској и преминуо је услед болести, током једне од честих посета Америци. Имао је само 47 година.
Тражио је да буде сахрањен у Цркви Св. Саве јер у околини Чикага живи око сто хиљада Срба; такође је изразио дивљење према Абрахаму Линколну, рођеном у Илиноису, кажу новински чланци из тог доба.
"Желим да почивам близу мојих људи који цене и воле слободу“, ови извештаји означавају његову вољу као говорника. "Ја морам увек делити њихову судбину“. Сахрањен је у Југословенској Ваздухопловној униформи, и више од десет хиљада људи је присуствовало сахрани.
Његов статус међу Србима у Америци одмах је уочљив у самој унутрашњости цркве.
На црквеном зиду, поред врата је слика Краља. И обележје његовог гроба, величине тела је само стопу удаљено од места где свештеник држи литургију међу светло обојеним фрескама које практично као покров прекривају сваки инч зидова олтара.
Шире, Петар II је приказиван као херој а и као дубоко трагичан лик.
У својим мемоарима из 1954. године, описао је како је у једанаестој години изгубио контролу над својим животом, када је Министар Владе објавио вест да је његов отац, Краљ Александар I убијен, и да је он сада Краљ.
Написао је: "Министрова жена ме је држала у наручју а јасам плакао на њеном рамену. Стално сам питао: Шта се догодило? Шта се тати догодило? Шта ће сада бити? Додао је да га је убицин метак одвојио од срећног детињства."
Током Другог Светског рата, млади Краљ је одбијао да Југославија буде савезник са Нацистима, оптужујући Хитлера да га је протерао у егзил. Касније су му комунисти одузели имовину и присилили га да остатак живота проведе у иностранству у релативно лошим условима.
Глава Српске Православне Цркве на средњем западу, чија кућа превазилази Цркву Св. Саве, о Краљу прича са љубављу. Али када се помене питање пребацивања посмртних остатака, он одговара да су пређашња причања о томе изазвала забрињавајуће позиве из подручја насељених Србима.
Митрополит Христофор нам је објаснио да Монарх симболично осликава живот и вредности Срба.
Принц Александар је на то рекао да ако је Краљ симбол Србима у Америци, да је још јача његова вредност за оне Србији. Упоредио је покојне Југословенске монархе са америчким војним жртвама који су сахрањени на Националном гробљу у Вашингтону.
Он је изјавио: "Ако посетите гробље у Арлингтону, видећете јунаке који тамо и припадају. У Европи, имате председнике, краљеве и краљице који су покопани у својим земљама. Није ли то нормално?"
Принц који је рођен у Лондону, који заговара постављање монархије у Британском стилу, Парламентарном систему, за своје добро се 2001. године враћа у Србију., након што се Југославија праћена бруталним цивилним ратом поделила на неколико независних држава.
Када су га питали да ли верује да би амерички Срби могли да покушају да зауставе ескхумацију његовог оца и поновну сахрану, само се брецнуо.
Рекао је: "Они немају другу опцију. Он је глава државе стране земље...он припада овде, ово је његов дом. Тако да нико не може да се супротстави томе."
Нису сви Срби у Америци узнемирени могућношћу да изгубе краља.
Отац Урош Оцокољић, који је већ дуже време Православни Свештеник за област Чикага је рекао: "Мислим да би се сви Срби у Америци сложили са враћањем посмртних остатака у матичну земљу. На крају крајева, сви знају да он више припада тамо него овде. Чак имају и место за њега тамо."
То место је Маузолеј Св. Ђорђа, међу зеленилом на врху брда, изграђен је специјално за сахрањивање Краљева, пре сто година у близини Београда. Поред њих, ту је сахрањен и отац Петра II, на кога је извршен атентат.
То место је веома поштовано од стране Срба, али је и велика туристичка атракција.
Најважније је то, рекао је Принц Александар што ће поновно сахрањивање у Србији исправити историјски гаф који је натерао његовог оца да буде покопан 5.000 км од своје драге куће.
Он је изјавио: “Сад завршавамо пун круг, и исправљамо грешке."


(Преузето: Интернет сајт Принца Алексанра Карађорђевића)
|
|
 |








































































|