ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
 Њ.К.В. Кнез Михаило Петровић-Његош  ...Сутрадан по бомбардовању Београда јавише ми из југословенског посланства у Паризу да немачке власти формирају један специјалан воз за југословенске дипломате и њихове породице, ради њихове евакуације у Швајцарску. И одиста, 8. априла, моја супруга и ја сместили смо се у тај воз у друштву са око педесет других путника с југословенским дипломатским пасошем.  Деветог априла увече наш воз стиже у Констанцу, на јужној обали Боденског језера. Констанца је немачки град, али на швајцарској обали, окружен швајцарском територијом. Из те околности, ја закључих да ћемо убрзо бити евакуисани на неутрално земљиште. Међутим, моју супругу и мене Немци одвојише од наших дипломатских сапутника и најпре нас одведоше у Линдау, на немачкој обали Језера. Неколико дана касније, спровели су нас, у пратњи једног Гестапо – полицајца, у Бад - Хомбург, близу Франкфурта, и ту нас интернираше. На дан 29. маја 1941. после ручка, саопштише ми да је италијански генерални конзул у Франкфурту, Markiz Don Giambattista Serra dei Duchi di Cassano, дошао у Бад – Хомбург и жели да ме види. Примио сам га у малом стану на трећем спрату хотела ''Минерва'', где сам био смештен под присмотром немачке полиције. На моје питање о разлогу његове посете, италијански представник ми одговори: ''Ваше Височанство, мислим да ће ми бити најлакше да Вам објасним циљ моје посете ако Вам покажем овај телеграм, који ми је упутио мој министар, конте Galeazzo Ciano (Ћано). То рекавши, уручи ми телеграм који је гласио:  ''Италијанска влада намерна је да принцу Михаилу од Црне Горе понуди престо његовог почившег деде краља Николе I. Испитајте да ли је принц Михаило вољан да прихвати ову понуду.''Прочитавши телеграм, сместа га предах натраг његовом доносиоцу и без оклевања му изјавих: ''Можете известити конте Ћана да принц Михаило није вољан да прихвати понуду црногорског престола, било да ту понуду чини италијанска или ма која друга влада''. ''Италијанска влада је, међутим, у могућности да Вас постави на престо Ваших предака'', нагласи markiz Serra. ''Могу ли Вас упитати за разлоге који Вас руководе да њену понуду одбијате?'' ''На првом месту'', одговорим Маркизу, ''због тога што сам ја увек био и остајем непоколебиви поборник југословенског јединства. Ја сам последњи човек који бих могао да се упустим у планове распарчавања моје земље. Црна Гора је саставни део Југославије и ја ћу увек бити најодлучнији противник црногорског сепаратизма, који је искључиво мотивисан жељом да се ослаби и разбије јединство југословенске државе''. ''На другом месту, италијанска влада од мене тражи да погазим заклетву. Ја сам се заклео на верност моме покојном рођаку, југословенском краљу Александру. По његовој трагичној смрти потврдио сам ту заклетву принцу – регенту Павлу. Ту скоро, пре непуна два месеца, упутио сам младом краљу Петру II телеграм у коме сам му понудио моју подршку. То ми је уосталом била и дужност приликом његовог ступања на престо. Ништа на свету не може ме омести, то добро запамтите, да до краја останем веран овим свечаним обавезама''. ''Ваш став служи Вам на част, Ваше Височанство'', одговори ми markiz Serra, ''али, питам Вас, водите ли ви рачуна о стварној ситуацији. Ја уважавам осећање које гајите као поборник југословенског јединства, али је јединство Југославије неповратно пропало. Прошлост се не повраћа.''  ''Побеђена Југославија се распала. Земље које су некад биле у њеном саставу више никад неће моћи да се поново уједине. С обзиром на све то, зар Вам није дужност да станете на чело оног дела Ваше земље чији сте неоспорно Ви легитимни вођа? Коначна победа сила Осовина је неминовна'', наставља Маркиз. ''Погледајте само шта је до сада постигнуто. Француска, тај традиционални савезник Ваше земље, положила је оружје. Грчка је смрвљена. Освојене су Белгија и Холандија, Данска и Норвешка. Већ раније, слична судбина задесила је прво Чехословачку, а за њом и Пољску. Читава Европа се налази под господством сила Осовине. Остаје једино Велика Британија, усамљена и без савезника. Колико ће још она моћи да издржи? Верујте ми, Ваше Височанство, Енглеска ће бити ликвидирана пре конца 1941. године''.''Бојим се, Маркизе'', подвукох моме саговорнику, ''да ја нисам довољно умешан политички пророк, а да би своје држање подешавао према рачуници о изгледима на победу једне или друге стране. Мој став је независан од тога ко ће однети коначну победу. Моја одлука заснива се на непоколебивим патриотским уверењима, па и кад би ма која друга велика сила, једног или из другог табора, обратила ми се са сличним предлогом, ја бих га без оклевања одбио, исто онако енергично, као што одбацујем понуду Ваше владе. Ја осуђујем режиме који су на власти у Италији и Немачкој. Али ја не осећам мржњу ни према италијанском ни према немачком народу. Према италијанском народу гајим особите симпатије. Као што Вам је познато, дуже времена живео сам у Италији, а са владајућом кућом Ваше земље везују ме блиске родбинске везе. Али оно што од мене тражи Ваша влада, а то Ви Маркизе добро знате, ма колико се трудили да што вештије обавите Вашу мисију, то је просто напросто да издам свој народ и одрекнем се идеала југословенског јединства! То ја нећу никада учинити, у то можете бити сигурни!'' – заврших свој одговор Ћановом поклисару. Увидевши да му је труд да ме убеди у оправданост понуде италијанске владе узалудан, Маркиз Сера промени тактику: ''Ваша одлука је за жаљење. Ово тим више, што је Гестапо већ био добио налог да Вас и Принцезу одмах пусти на слободу у случају Вашег повољног одговора. Да сте понуду прихватили, одмах, још вечерас отпратили бисмо Вас до Франкфурта, где један одред Вермахта чека да Вам укаже почаст која се указује владајућем монарху. Нажалост, Ви одбијате, те ће Ваш положај бити сасвим друкчији.'' ''У чему се управо састоји та разлика?'', упитах Маркиза. ''Како! Та зар не видите да Ваше одбијање значи да ћете остати у заробљеништву у Немачкој до краја рата''. ''Ја не бих мање био сужањ као марионетски краљ Црне Горе'', закључих овим питањем разговор са изаслаником италијанске владе.  Маркиз Сера устаде, топло ми стеже руку и гледајући ме право у очи рече ми на растанку: ''Ваше Височанство, Ви сте прави син Вашега народа''.Маркиза Сера отпратих до његовог аутомобила, који је чекао пред хотелом. Опростих се са њиме пријатељски. Био је то фини италијански племић осећајан и обдарен оном лепом душевношћу којом се одликују најбољи његови сународници. Он је код мене обавио, на човечан начин, једну мисију која је за њега значила, то сам видео у току нашег разговора, једну непријатну дужност. Комплимент који ми је упутио на завршетку нашег састанка био је изговорен са искреним акцентом у коме се одражавало његово задовољство што му није пошло за руком да са успехом обави поверени му задатак.   |
