ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
   Лајковац је након поновљеног јавног конкурса дошао до грба вароши који су одборници на последњој скупштини једногласно прихватили. На предлог Комисије за спровођење одлуке о избору грба и стега, од 19 понуђених прихваћено је решење Одбора за хералдичке и генолошке студије Центра за истраживање православнога монархизма. По замисли хералда Кнежевске лозе краљевског дома Карађорђевића Ненада М. Јовановића, грб и пратеће апликације реализовали су Небојша Дикић и Срећко Никитовић.Чланови комисије којом је председавала Драгица Милошевић, заменик директора основне школе у Лајковцу, били су др Милија Белић, академски сликар, Душан Јовановић, директор Модерне галерије Ваљево, књижевник Радован Бели Марковић, архитекта Гордана Ковачевић, Мила Митровић, директор Дечјег вртића Лептирић и Љубица Новаковић, секретар Комисије. У образложењу комисије наводи се да је предложени  грб у складу са правилима хералдике, оригиналан, једноставан и естетски одлично укомпонован, са јасном асоцијацијом на Титулара, кога представља.Грб је у облику штита чија основна боја – црвена асоцира на војничку храброст, подсећајући на чувену Колубарску битку 1914. године, а изражава и веру у успешан живот општине и њених житеља по вољи Божјој. Точак парне локомотиве са крилима указује да је кључни догађај за развој Лајковца пролазак првог воза на релацији Обреновац - Ваљево 1908. године. Златна боја симболизује духовно и материјално богатство, као и боју зрелог жита. Дијамант у хералдици представља угаљ, тако да употреба овог симбола указује на други кључни елемент и фактор развоја и опстанка општине, на припадност Колубарском басену. У глави штита је хермелин као типична ознака Краљевства и подсећа на заслуге Титулара у опстанку Србије и њеној државности. Године 1284, за време владавине Краља Стефана Драгутина Немањића,  овај крај је први пут формално постао део Србије. По предању, у манастиру Боговађа је гробно место српскога владара Деспота Гргура Бранковића - Слепога (Монаха Германа).У хермелинском пољу налази се глава рањеног вепра, као симбол неустраживог борца, чија примена је поткрепљена историјским чињеницама и записима. Глава вепра се појављује као мотив на најстаријим српским грбовима, на печату Правитељствујушчег совјета из периода када је седиште Совјета било у манастиру Боговађа, као и на застави устаника. Изнад штита је бедемска круна са три видљива мерлона - симболизује места према његовом статусу и броју становника (три мерлона означавају место до 100.000 становника).  (Преузето: Званична презентација Општине Лајковац) |
