
НАШЕ ДРУГО ИЗДАЊЕ

Са великим задовољством и истим толиким закашњењем извештавамо да је из штампе изашло наше друго издање – збирка песама Чтеца Немање С. Мрђеновића ВА, ''Конзервативна (р)еволуција''.
Г-дин Мрђеновић је дугогодишњи Сарадник Центра за Истраживање Православнога Монархизма и нашега Одбора за Културу, као и славодобитник Захвалнице Краљевскога Књижевнога Клуба ''Карађорђевић'' (под Покровитељством Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић), Похвале Српско-Црногорско-Аустралијског Литерарног Удружења и др.
Ово је његова прва самостална збирка поезије, али не и његов првенац, будући да је у Београду, 2004. године Господње, објављена његова књига: ''Прилози за ново Начертаније – Шта је србски национални интерес'', у издању ИП ''ИХТУС – Хришћанска књига''.
Овај пут, г-дин Мрђеновић је заокупљен сличном проблематиком, али је третира употебом другога метода и мисаонога апарата. Уметнички обликујући своја предпочетна сећања, зебње садашњце и есхатолошке наде, он препознаје корен деградације данашње цивилазије у свеопштему моралноме паду чоековоме и, уводећи нас у ову збирку вели: ''Дакле, ми знамо да се 1789. године десила чувена Француска Револуција која је променила слику света. Та револуција је, правдајући своје постојање борбом против «старог режима», започела процес уништавања свих традиционалних Европских вредности, првенствено хришћанског идеала'' (стр.4.).
Но, г-дин Мрђеновић не оплакује само постојеће пало стање и изгубљену величину, већ нуди и здраву алтернативу у духовно-моралноме преобажају, без којега је погубни исход сасвим известан: ''Конзервативни револуционари залажу се за обнављање, не само пред-револуционарног стања, већ, прихватајући чињеницу да је «стари режим» био у дубокој кризи, за обнову пред-кризног друштвеног уређења. Залажу се за духовну, биолошку и државотворну обнову народа'' (стр.5-6.).
Он препознаје и својим стиховима сасвим огољује лаж либерално-демо(но)кратске диктатуре и њених ''недодирљивих'' мантри и храбро се пита: ''Но, да ли се свет заиста развија? Да ли је развој то што смо се дехуманизовали, што нам је морал на нули, што свуда око себе видимо само беду, ратове, глад, болести, мржњу...?'' (стр.6-7.)
Међутим, као конструктивни судеоник у Божијему делу стварања, Песник себи не дозвољава да падне у униније, нити да духовно очајава. То, уосталом, као изгнаник из српске Славоније и емигрант у далекој Аустралији себи не би никада ни могао да приушти!
Управо зато, уводећи нас у ову збирку, Вероучитељ Бошко Р. Маринков, Серетар Центра за Истраживање Православнога Монархизма и Председник нашега Одбора за Културу, између осталога сведочи: ''Погледај, на овом папиру и кроз ова слова, плаче Србија. Крајина Србска под јармом бивољим налик је робу вавилонском а ипак те чека..... Србска крај сабраће по крви а разбраће по вери на своме путу само је трну босанском жртва и слуга. А ипак те зове.... И све Земље очева твојих очекују да пред зору их баш ти радујеш, својом сузом умијеш и пробудиш својим покличом. И упамти, путниче кроз ово стихословље, није ова суза проливена на једном камену и крај једног поточића. Ова је суза проливена давно на пашњацима славонским, сливајући се у све потоке и кладенце питоме равнице банатске, и не застајкује. Попут бисера данас је украс лепоте далеке, где се сања повратак и загрљај вољених. И заиста, путниче кроз ове знакове, немој бити равнодушан. Нису ово знаци унинија већ весници свесрбске радости. И зато радуј се, Србине, ово је суза која те умива и са лица самртног спира кал световни'' (стр.14-15.).
Но, упркос свој Ауторовој личној и животној оптимистичкој ведрини, небивало стање његовога народа и хришћанске васељене уопште, ни њему ни нама не остављају простора за незадржани пир или неумерену радост и наркотичну равнодушност! Многа српска суза је неутрта, свет и даље балансира на ивици понора и зато наш Уводничар говори: ''Застани, путниче кроз патњу, пред лицем Србије, уснама мајке, десницом оца и погледом брата рођеног, и заплачи. Знај да су многи пре тебе јецали и стварали, патили и градили и жртвом се принели у подножју Славе Господње. Зато, не стиди се својих суза, брате ми по муци, пред овим словима којима се оплакује Свето Имање Србско и небивало твојих савременика'' (стр.14.).
Међутим, боље од свега, о карактеру поезије сабране међу корице ове књиге ће посведочити наслови неких од песама: ''Није лако Србин бити'', ''Гордост'', ''Борба'', ''Буђење Европе'', ''Народ покајни'', ''Србском сељаку'', ''Бој на Косову'', ''Успеније Карађорђево'', ''Јасеновац'', ''Слобода'', ''Нови Добровољац'', ''Избегли, изгнани, прогнани, гладни и заборављени оној у коју су веровали'', ''Славонска ће сванут зора'', ''Откровење србско'', ''Агонија Отаџбине''...
Интересантно је подвући и да је одређени број песама овде печатан у рускоме препеву Његовога Благородија др Владимира Константиновича Невјаровича, Сарадника Центра за Истраживање Православнога Монархизма и нашега Одбора за Културу.
Осим наведене господе, посебна благодарност за појављивање ове књиге следује и инж. Срећку Никитовићу, Сараднику Центра за Истраживање Православнога Монархизма и Хералдичкоме Уметнику нашега Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије, који је маестрално графички осмислио њен изглед, као и породици Аутора и осталим Сарадницима Центра за Истраживање Православнога Монархизма, који на било који начин допринеше остваривању овога значајнога пројекта.

|