ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
  М. Радетић  БЕОГРАД - На највишем црквеном нивоу, сутра у београдској Саборној цркви, по први пут ће се служити парастос кнезу Павлу Карађорђевићу, поводом 30. годишњице његовог упокојења у Неију крај Париза. Молитвени помен спорном кнезу - апсолутно први за све ове године у земљи, и расејању - служиће патријарх Павле са више владика СПЦ, и већ чињеница да је одлуку о томе донео Свети синод, може се тумачити као још један корак у исправљању неких заблуда наше историје. Потез Српске цркве прилично је изненадио и саме потомке кнеза Павла, који су већ раније куцали на патријаршијска врата не би ли добили сагласност за парастос. Синод је сада дао не само дозволу за помен, већ и благослов да се посмртни остаци чланова ове породице (кнегиње Олге и њиховог рано настрадалог сина кнеза Николе) пренесу на Опленац, где почивају сви помрли изданци највеће српске династије. Данас се они налазе у породичној гробници у Лозани. Сама идеја за парастос добила је, иначе, широку подршку Синода, међу чијим члановима - како сазнају "Новости" - није било супротстављених мишљења. Сви они ће сутра бити на броју у Саборној цркви. - За мене је све ово као остварење једног сна, који сањам још од 1987. године када сам дошла у Србију - каже овим поводом принцеза Јелисавета, ћерка кнеза Павла чији брат Александар живи у Паризу. - Било је време да се према моме оцу исправи тешка историјска неправда, због чега сам захвална патријарху Павлу и Светом синоду. Лично мислим да је то требало да се уради и раније. Радује ме што је црква схватила да је дошао тренутак да се српски народ суочи са истином, и да се исправе поједини делови српске историје који су још увек оптерећени идеолошким заблудама прошлости. С напоменом да "за истину никад није касно, јер нема ништа важније од ње", принцеза Јелисавета напомиње да је кнез Павле ипак био шеф државе, волео српски народ и да је желео да га спасе од пропасти. У томе је његова величина, и у том контексту треба тумачити поједине његове потезе у критичним моментима српске прошлости. Принцеза је, иначе, на догађај позвала све рођаке - Карађорђевиће из земље и иностранства, укључујући оне на Дедињу, али и представнике актуелне власти, дипломатски кор, поштоваоце кнеза Павла. Биће то, како сама каже, повратак истине међу Србе коју иницира СПЦ. ИСТОРИЈА не демантује да је овај српски кнез (1893-1976) - праунук Карађорђев, син кнеза Арсена (млађег брата краља Петра Првог Карађорђевића и кнегиње Ауроре Павловне Демидов ди Сан Донато, спадао у врло образоване људе свога времена. Дипломирао је на Оксфорду историју уметности и његовом заслугом је 1935. у данашњој згради Председништва Србије почео да ради Музеј кнеза Павла, најзначајнија институција ове врсте у новијој српској историји. Био је ожењен кнегињом Олгом (умрла пре девет година) највишег племићког рода, ћерком грчког принца Николе, чија је бака по оцу била сестра руског цара, а деда од данске краљевске лозе. Мајка кнегиње Олге била је велика руска кнегиња Јелена Романов. Сам кнез Павле водио је преко мајке порекло од племићких породица Трубецкој и Демидов. Шта је све и колико заиста било проблематично у политичким потезима кнеза Павла, на историчарима је да с временске дистанце дају коначни суд. За писца његове биографије и истраживача кнежевог живота, Миодрага Јанковића, кнез Павле је био антички трагична личност, и само марионета у рукама пучиста од 27. марта. "Опањкаван је у народу да је био квислинг и хитлеровац", да је желео да отме круну младоме краљу, али је све поднео стоички, укључујући конфисковање целокупне имовине и протеривање у Грчку. Одатле је спроведен у Египат, у Кенију, живео је Јоханесбургу да би се по окончању рата настанио у Паризу. Када му је син Никола настрадао 1954. у тешкој саобраћајној несрећи у 26. години живота, никада се више није опоравио, нити је икада више сео за клавир. (Преузето: ''Вечерње новости''; Београд; 30. јул (12. септембар) 2006.) |
