BOARD FOR
HERALDIC AND
GENEALOGICAL STUDIES
SERBIAN
ORTHODOX
ACTION
''SABOR''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
 Мирослава Рофа ДЕЦИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ  ,,…Тако су једном приликом анђели чувари, по Богу наша старија браћа, шапнули вероучитељима Бошку Маринкову , Мирослави Рофа и Марији Мијанџић, шта је потребно да би сва деца била срећна. Потребно је да се воле и за љубав нашем великом Оцу, Господу Богу да се моле. Ученици основних школа у Кикинди и Војвода Степи су, молећи се, у свој својој љубави, изразили својим вероучитељима једну жељу – да нешто нацртају и напишу својим другарима у Основној школи ,,Браћа Аксић“ у Липљану , на Косову и Метохији. Како то баш њима? Е, па лепо. Сви смо ми, по Богу, браћа и сестре. Сви смо ми једна велика породица. Господ Бог све види, и све чује, и све зна, и све воли. Он живи свуда, и у најмањем, и у највећем. Ако смо ми једни другима далеко, Господу смо сви близу.  Многе, па и горе поменуте основне школе, домови су љубави. Како то? Па, и у нашим школама се, као у црквама, чува и слави љубав. У њима и око њих лети безброј малих и великих крилатих шарених срца које не може свако да види. Може их видети само онај ко заиста уме да воли. А Господ нас учи да све и свакога волимо…“ Овим одломком из писма послатог ђацима Основне школе „Браћа Аксић“ из Липљана на Косову и Метохији успостављена је нит узајамне љубави и сарадње липљанских и банатских ученика.  У периоду од 3.(16.) до 6.(19.) маја лета Господњег 2008. године 49–оро малишана, помоћник директора и два наставника поменуте косовске школе уживали су у слободи банатске равнице, гостујући у Кикинди и Војвода Степи, под благословом Српске православне цркве, а у организацији православних свештеника и вероучитеља из Кикинде и Војвода Степе. Више од половине њих, а све су то ђаци од трећег до осмог разреда, први пут су овом приликом крочили ван свога завичаја. Већ годинама живе опасани мржњом и прогоном Албанаца, својих суграђана. Упркос свим искушењима, ђаци редовно похађају наставу и непоколебиво сведоче своју веру у Васкрслог Господа. Дугоочекивани сусрет браће и сестара остварен је, слава Богу, у ОШ „ Жарко Зрењанин“ у Кикинди, у поподневним часовима, након чега је уследило упознавање и смештај драгих нам гостију. Једна групица ученика и наставника кренула је за Војвода Степу, до ОШ „4. октобар“, где су такође дочекани са љубављу и пажњом.  Сутрадан је у преподневним часовима уследила посета Водицама, малој православној цркви надомак Кикинде, посвећеној Светој великомученици Марини – Огњеној Марији, са извором чудотворне воде. Након тога остварена је посета Сувачи, старом кикиндском млину где су наши гости и домаћини срдачно почашћени банатским специјалитетима које су припремиле чланице етно- удружења „Сувача“.  Убрзо потом ученици и наставници дочекани су у православном манастиру Свете Тројице у Кикинди. Након обиласка манастирске цркве и порте, у трпезарији манастирског конака деца су уз послужење добила и поклончиће од старешине манастирског дома љубави, игуманије Марте. За браћу и сестре, која су боравила у Војвода Степи, у Дому културе, у вечерњим сатима, музичка група „Волтрон“ својим наступом приредила је пригодан програм.  Трећег дана посете, на месту изградње православног храма Светих Козме и Дамјана организована је ликовно-литерарна радионица „Бисери Православља“. Више на сунцу него у хладу, обасјани молитвама Светих Врача, гости и домаћини цртали су руком и срцем оно што су видели и осећали. За све учеснике и многобројне посетиоце уприличено је разноврсно послужење, а витешко удружење „Свибор“, приказом старих српских витешких вештина, увеличало је несвакидашњи доживљај гостима и домаћинима. Такође је истом приликом прикупљена неопходна хуманитарна помоћ за ученике липљанске школе у виду хране, школског прибора и опреме, лекова и средстава за хигијену.  У вечерњим сатима, у амфитеатру Високе струковне школе за образовање васпитача у Кикинди, ученици са Косова извели су приредбу „И сада, и увек, и заувек“. Знајући да их чека скори растанак, посетиоци су сузних очију, уз јаке емоције, пратили драмско извођење представе „Зорицу је затворио змај“. Сутрадан, у раним јутарњим сатима, окупљени испред зграде Православне црквене општине у Кикинди, тужни због растанка, први пут, а надамо се не и последњи, домаћини и гости су се поздравили. Видно одушевљени гостопримством домаћина, са незаборавним успоменама, кратко уживајући у лепоти слободе, браћа и сестре су кренули пут, драгог и сада већ братског нам, Липљана.  „…УКОЛИКО BАМ СЕ, БРАЋО И СЕСТРЕ, УЧИНИ ДА СТЕ САМИ, ЗНАЈТЕ ДА ТО НИЈЕ ИСТИНА. ЧАК И КАДА ВАМ ЈЕ ТЕШКО, НИКО ОД ВАС НИЈЕ САМ. ЗАЖМУРИМО, МАЛО СЕ СМАЊИМО, НА ВРАТА СРЦА СВОГА СТАНИМО, УНУТРА ПРОВИРИМО, ПА ПРИЗНАЈМО КО СВЕ У НАШЕМ СРЦУ ЖИВИ? ЈЕДНОМ РЕЧЈУ, У НАШИМ СРЦИМА ЖИВИ ЉУБАВ, А ЉУБАВ ЈЕ НАШ ДРАГИ БОГ.  ЗАТО СУ, ДРАГИ ДРУГАРИ, ВАША И НАША СРЦА НЕКЕ ОД ЊЕГОВИХ НАЈЛЕПШИХ ЦРКАВА. ПАЗИТЕ ДА ЉУБАВ НИКАДА ИЗ СРЦА НЕ ИЗАЂЕ, ДА БУДЕ СВЕ ВЕЋА И ВЕЋА. ЈЕР, САЧУВАТИ ЉУБАВ У СРЦУ, НАЈВЕЋЕ ЈЕ ЖИВОТНО УМЕЋЕ. А НА СВЕТУ НИЧЕГА ВРЕДНИЈЕГ НЕМА ОД ДУШЕ ПУНЕ ЉУБАВИ.“  |
