О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
  «Не бојте их се, дакле јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.» (Мт. 10, 26.)  Ове године, када цели свет обележава шездесету годишњицу ослобођења злогласног логора смрти «Аушвиц», од стране совјетске «Црвене армије». Данас, када се цела планета згражава над сликама из тога пакленог места, које им се приказују путем великих телевизиских компанија (последњих година тема најкомерцијалнијих филмова холивудске продукције јесте управо страдање Јевреја од фашистичке Немачке), још увек постоји једно мало место у Славонији (данашња Хрватска) за које свет није чуо, или не жели да чује. То место је највећи србски град мртвих, име му је ЈАСЕНОВАЦ! Јасеновац је у Другом светском рату био усташки логор смрти, који данас покрива простор масовних гробница од око 240 квадратних километара! Тај простор је данас, после рата у бившој СФРЈ, подељен између две државе: Републике Србске и Републике Хрватске (НДХ). Број Светих Јасеновачких Новомученика (канонизованих од стране СПЦ) до данас није тачно утврђен, познат је само Господу Богу. Цифре варирају, од 20 000 (процена покојног Др. Фрање Туђмана, усташког поглавника који је данашњој Хрватској вратио символе усташке НДХ), преко 500 000 до 600 000 (процена «Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача) све до 700 000 ако не више сигурно не мање (процена Србске Православне Цркве). У питању је добро осмишљен злочин усташких хорди над голоруким србским народом. Када кажемо да се ради о голоруком народу, ваља напоменути и то да је од априла 1941. до маја 1945. у нацистичој Хрватској убијено 54 723 србске деце. Ови мали-ВЕЛИКИ мученици за православље имали су просек старости од седам година СЕДАМ!!! Римокатолички фратар Мирослав Филиповић-Мајсторовић био је «заповједник» јасеновачког логора смрти и починилац многих злодела, те следеће и није за велико чуђење. Наиме, када је папа Иван Паул II, 10.09. 1994, посетио Републику Хрватску (чију је независност 1991. први признао управо Ватикан и тако покренуо петогодишње крвопролиће) србска делегација позвала га је да посети и Јасеновац. Папа је одбио овај позив. Међутим, «његова светост» је у тадашњој посети, у пратњи многих римокатоличких бискупа и фратара, обишао и клекао пред гробом злогласног Алојзија Степинца, присног сарадника Анте Павелића у геноциду над Србима у НДХ. Из последњег се може сазнати зашто «хришћанска» Европа ћути и скрива Јасеновац. Да додамо још и то да је ове године, на обележавању поменутог ослобођења «Аушвица», Израелски премијер изјавио да су «Јевреји из Аушвица извукли поуку да не могу да се ослоне ни на кога, осим на себе». Поставља се питање, на кога Срби могу да се ослоне, када не само што им се жртве не признају и не помињу, него уз то «духовни вођа» демократске Европе клечи пред њиховим убицама!? Оно што највише боли јесте то што је србски народ заборавио Јасеновац и своје мучки побијене сународнике, браћу, сестре, мајке и очеве. Зар рана на срцу није оставила ожиљак који би требао да нас подсећа на наше СВЕТЕ НОВОМУЧЕНИКЕ ЈАСЕНОВАЧКЕ чијим молитвама нека нас све Господ Бог помилује и спаси.  Владимир Рајић |
