ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
 Предраг Р. Јаковљевић  ПОРЕКЛО АРМИГЕРА Порекло Јаковљевића везано је за више породица, које су кроз своје постојање оставиле трагове доста битне како у историји Србије, тако и у историји Црне Горе. Порекло презимена везано је за Брусницу, село које се налази у општини Горњи Милановац. Господар Обрен Мартиновић (по њему чланови Краљевске Династије Обреновић носе презиме) у браку са Вишњом Урошевић, родом из Горње Трепче добија два сина: господара Јакова Обреновића (1767-1817) и господара, а потом потврђеног војводу Милана Обреновића (1770-1810), као и кћер Стану (1773-?) удату Николић. Од господара Јакова Обреновића, првог носиоца тог презимена, потичу данашњи Обреновићи презименом Јаковљевић, потомци балагородних српских породица Мартиновића-Орловића. Коначно решење грба изведено је 20. децембра 2007. године. За његов финалан изглед велику захвалност дугујем господи: Ђакону Ненаду М. Јовановићу - Хералду и Директору Центра за истраживање православног монархизма, који је осмислио изглед и израдио блазон грба; Мр. Давору Зовку – хералдичком уметнику и уваженом члану Шведског друштва за хералдику, који ми је помогао да се упознам са трендовима хералдичке уметности везане за наш континент и исте применим у изради мога грба и Марку Стаматовићу, студенту V године ФИЛУМ-а – Одсек за графички дизајн у Крагујевцу који је све ове идеје преточио у грб прелепим графичким дизајном. Штит: Црвено, стуб са мачем природним балчака златнога навише, 1. грифон пропети оружан златно замахујући сабљом кривошијом, 2. лав пропети контурнирани оружан златно замахујући сабљом кривошијом у левици све сребрно. Челенка: На кациги, венца и плашта у основним бојама, из коронета мач као у штиту између орловских крила сребрних. Гесло: АЗ ЈЕСМ ВСЕГДА С ВАМИ (у преводу са црквенословенског – ЈА САМ СВАГДА СА ВАМА). Мач – дискретно, али уједно и директно упућује на сродство са Краљевском Династијом Обреновић. Мач је једноставни ратнички символ, који је код Обреновића представљао вишевековну српску борбу за ослобођење од 1389. до 1815. године Господње, због чега су ове године и биле исписане у краковима Крста лево и десно од мача њиховога грба. Нпр, то може да буде и тзв. Мач Светога Апостола Павла. Лав – неустрашивост, достојанство, краљевска величанственост. Конкретно што се тиче лава, иста хералдичка звер налази се и на грбу Рудничког војводе Милана Обреновића (рођеног брата Јакова Обреновића – родоначелника породице Јаковљевић). Лева лавља шапа подигнута са сабљом је симбол борбе за слободу и независност уз Божју помоћ. Десна лавља шапа у наступу-налету значи “снага земаљска нас води ка слободи”. Јединство је то владара неба и владара земље, Божје и земаљске снаге. Настанак грба војводе Милана Обреновића везан је вероватно за године почетка првог српског устанка. Пошто је Милан добро познавао своје порекло, вероватно је знао и изглед грба куће Мартиновића. На коме се налази пропети златни лав. Пошто је желео да свој грб прилагоди времену у коме је живео, Милан је лаву на своме грбу додао сабљу, чије је значење већ појашњено. Грифон – обухвата скуп особина изузетног војника чија је великодушност такве природе да изазива многе опасности, па чак и саму смрт, само да не допадне заробљеништва. Грифон је хералдичка звер која се, по предању, налазила на грбу Јакова Обреновића. Пошто су његови покрети и положај исти као и у лава, значење је потпуно исто. Настанак његовог грба везан је вероватно за исте године, када је настао и грб војводе Милана. Грифон представља комбинацију лава и орла. Како је Јаков дошао до идеје да користи ову хералдичку звер? Вероватно се осим Мартиновића повео за још једном благородном породицом са којом су Обреновићи били у директном сродству - Орловићима. Црвена – војничка храброст и великодушност. Црвенорујна боја према М. Миливојевићу, је код Серба одвајкада била боја наших царева и краљева а и знак слободе и независности. То је главна боја Сербословена. Ова боја крви значи уздање у себе и у јунаштво своје. Сребро – мир и спокој. У белој (сребро) боји гледало се у старо време значење најчистије светлости и божанства. Стога је та боја придавана светињи и свештенству, као представништву божанства на земљи. Она је боја светлости која означава слободу и људско просвећење, што значи да се Србин у Бога и у своје лично јунаштво узда. |
