ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
 Неђељко Лучић ...И КАКО ДО ЊЕГА ДОЋИ У ПОСТОЈЕЋИМ (НЕ)ПРИЛИКАМА  Локални еколошки акциони план (ЛЕАП), као што сам назив говори, представља еколошки план који би требало да се спроводи на нивоу локалне самоуправе. Пошто еколошки проблеми скоро никад нису везани за територију само једне општине, ЛЕАП подразумева и сарадњу више општина под надзором Министарства и даље развијање на регионалном нивоу. ЛЕАП је, може се рећи, само једна ћелија организма који се зове интегрални систем заштите. Суштина идеје је у томе да се локално становништво најбоље разуме у локалне теме, проблеме и потребе и стога се тежи давању широких овлашћења локалној самоуправи под паролом да је прелаз ка децентрализацији важан чинилац транзиције у ''демократију''. Постоје разне студије и водичи о томе како треба израдити ЛЕАП као и искуства из иностранства која су се показала веома добро. Свака општина има своје специфичности, менталитет, начин живота, да ли је општина градска или сеоска, занимања већине становника, развијеност еколошке свести итд. Због свега тога у разним срединама су и различити приступи ЛЕАП-у. Логично је да ће се ЛЕАП разликовати у индустријски развијенијим срединама од оних где је већином пољопривредно становништво јер самим тим проблеми су различити. Према водичима и искуствима ЛЕАП почиње тако што се изврши анализа постојећег стања из које би требало одредити приоритете да би се остварила унапред одређена визија будућег стања. Након тога следи сакупљање информација о свим чиниоцима и факторима који утичу или могу утицати на реализацију плана. Да би се ЛЕАП реализовао потребно је неколико година и након тога потребно је константно пратити одвијање ситуације. Јасно је да су потребна финансијска средства за реализацију а цифре варирају у зависности од обима плана. Значи, ЛЕАП се не може одвијати независно од економије и мора се показати исплативим. Начини финансирања могу бити наменска средства из општинског буџета, донације, инвестиције, кредити, самодоприноси итд. Цео пројекат захтева велики број учесника. Учесници су поред локалних власти, локална индустрија, невладине организације и целокупна јавност. Веома је важно да сви схвате значај оваквог пројекта и да се укључе у складу са својим могућностима и потребама. Потребно је спојити разумевање, добру вољу и напоран рад. Чак и из овог најједноставнијег описа ЛЕАП-а примећује се колико је сам процес комплексан и колику жртву изискује од свих учесника. У нашим условима ЛЕАП представља велики изазов и постоји неколико тестова на којима би ЛЕАП врло лако могао пасти. Први тест би требало да положе локалне власти. Како одвојити ЛЕАП од страначких борби тј. како да ЛЕАП не постане начин за сабирање политичких бодова? Било је доста случајева да су еколошке теме биле лепа прича у предизборним кампањама а да се након тога на том пољу није урадило ништа. Даље, потребно је имати стручне и моралне људе који ће најбоље одабрати начине финансирања и са њима руковати савесно. Људе ангажоване на пројекту не треба смењивати у случају да се промени локална власт а они нису политички подобни већ би њихов рад требао да буде показатељ да ли треба да остану на функцијама. Држава би требала да законским мерама учини да индустрија има користи од учествовања у ЛЕАП-у. То могу бити пореске олакшице за смањење емисија и високе казне за не поштовање закона. Највећи изазов код нас би био анимирати јавност јер се показало да је еколошка свест на веома ниском нивоу. Као пример наводимо Панчево где се јавност заинтересовала за екологију тек онда када су људи почели осећају озбиљан терет загађења и када се повећао број смртних случајева од рака или обољења дисајних органа. Једну од већих потешкоћа при изради ЛЕАП-а представља доступност информација мада се у последње време осећа благ напредак по овом питању. Даље, у највећем броју случајева дешава се да годинама нису рађене никакве анализе о стању животне средине тако да се тешко може одредити кретање концентрације полутаната у прошлости. Да би се лакше прикупили потребни подаци препоручује се прво израда интегралног катастра загађивача који би садржао све загађиваче са врстом производног процеса, укупним билансима као и вредностима емисија. Катастар би требао да садржи и укупан број саобраћајних возила који представљају покретне загађиваче. У овом случају проблем представља праћење транзитног саобраћаја јер и он оставља одређене последице по животну средину. Најбољи пример ЛЕАП-а је урадила општина Кикинда. Урађени извештаји су свеобухватни, јасни и у њима су пажљиво обрађени сви приоритети, утврђени планови и оријентационо одређени трошкови. Један леп пример који би требао да послужи као подстицај свима. |
