О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
  Господ Сведржитељ често у времену делује крајње конкретном Својом Промишљу, дарујући, на тај начин, смисао историји. Овај дан посебно речито сведочи о овој чињеници. Овај дан најгромогласније, свој васељени, а Србима посебно, сведочи о неопходности успостављања Небескога поретка Јединоначалија (Монархије) и то овде и сада. Овај дан нас све опомиње да све што је под капом Небеском има да буде ''благословено и по поретку'', како то Богонадахнуто поручује Свети Апостол Павле. Данашњи дан је и брижни позив Оца нашега Небескога на свенародно и свеправославно покајање и преумљење. Међутим, овај дан је и наговештај таворске Светлости, Која нам даје и наду да ћемо, под условом да извршимо речено покајање и преумљење, достићи и до остварења земаљскога поретка, који би био верна слика Поретка Небеснога! Који је узрок да је оваквом небоземном славом овенчан баш овај, међу свима данима Хришћанскога календара? Као и већина ствари у Небоземноме Господњему Домостроју Спасења, овај узрок је тројак и Тројичан. Он је и Крсно-васкрсан и Голготски и Месијански, јер подсећа на догађаје, који нас опомињу на велике Мученичке Жртве, али и на Веру, Наду и Љубав, што се из таквих Жртава рађају! Дакле, сада се сећамо чињеница, које одавно немају само повесни, већ и есхатолошки квалитет, јер: 1. тачно у дан, пре осамдесет и седам година венцима Мучеништва је окруњена миропомазана глава Светога Благовернога Цара-Мученика Николаја Другога Романова и његове Свете Царске Породице; 2. тачно у дан, пре педесет и девет година исту чашу, од истих зликоваца и слугу непомјаникових, испио је и Горски Цар српски, Четнички Надвојвода и армијски ђенерал Драгољуб Михаиловић – Чича Дража, али и: 3. тачно у дан, пре шездесет година је рођен и једини син последњега и несрећнога Краља нашега, Његово Краљевско Височанство Принц Александар Карађорђевић. Зато, нека и народ српски, и народ руски и сва твар са њима, на темељима Жртве последњега Хришћанскога Цара - ''онога који је заустављао'' навалу нечастивога; на темељима Жртве онога, који је и данас безгробни и оклеветани заступник и бранич Поретка у Отачаству српскоме; али и на темељу наде, коју нам даје постојање Православне Краљевске Династије у Срба, на томе темељу и путоказу, дакле, нека ускликну Цару Славе. Нека тај усклик буде покајни и нека нас узведе познању воље Бога Правде, Који ће наставити и да нас храни, као поданике Царства Његовога Небескога! По Промислу Божијем, ништа није случајно и све може и треба да послужи спасењу рода људскога и узвођењу читаве творевине своме Прволику, Монархији Бога Оца од Којега се Син рађа и из Којега Дух Свети исходи! Господе, молитвама Светих Царских Мученика, упокој душу раба Твојега Драгољуба и утврди на путу правде и спасења раба Твојега и Принца нашега Александра, на многаја љета, АМИН. У Београду, 3. (16.) јула 2005., о Св. Муч. Јакинту и Св. Преп. Анатолију Центар за истраживање (Објављено: ''Слобода или смрт''; Честерфилд; Митровдан 2005.; стр.1.) |
